Marketing
AJ EM BEK!!!
lipi moji, aj em bek!!!!
falili ste mi svi skup, al nekak sam preživela bez svakodnevnog kuckanja po tastaturi. no, dobro, išla sam dva put na internet u hotelu u žaru želje da nekaj napišem i onda sam videla da je tastatura naopak cela i nakon 15 minuta znojenja nad njom skužila sam da sam napisala tri i pol rečenice u kojima je većina slova bila zamijenjena, pa sam odustala.
fala vam svima kaj ste mi hranili ribu i na lepim željama!
bilo mi je krasno u Tunisu, tak sam se odmorila da to nemrem nit opisat! spala sam po noći ko neka baba po 10-11 sati i onda sam si popodne još morala zeti jednu siestu od kojih sat spavanca. ma milina! tu vam je slika hotela u kojem smo bile i pogled s naše sobe na bazen gdi smo provodile skoro celi dan.
fino je bilo jer su na bazenu non stop neku klopu pripremali, te palačinke, te pizza, da ne bi nedajbože oslabili tijekom odmora.
i tak. joj, moram vam reći da sam se slikala sa zmijom oko vrata, neki ulični zabavljač mi ju je uvalil oko vrata da nisam nit skužila kaj dela! a kad sam već bila opasana sam se i poslikala, a onda je on rekel: 2 dinars! pa sam mu platila, kaj bum. tam se pak sve plaća, oš slikat zidine? 3 dinars! koristit vece? 5 dinars!
Al simpa su narod ti Tunižani, sve mi ih je žal jer su siromašni naočigled, al bar se trude nekak zaradit, pa makar ti i prodavali cvet jasmina za dinar. Primetila sam da ne kradu i iako su jaaako naporni s cjenkanjem, ne bi prevarili. A cjenkanje me dovelo do ludila, više nisam imala snage jer to traje po 15 minuta za jednu šalicu ili neki takav drekec, al neće ti prodat bez toga. Ja probala platit prvu cijenu, al nedaju. Stvarno, uvrede se.
I klopa je bila super, samo kaj me zadnji dan (naravno!) vlovila trčkalica (sumnjam da je to zbog količine hrane koju sam svakodnevno marljivo utrpavala u sebe), i naravno da sam bežala po aerodromu u sumanutoj potrazi za šekretom. I tako još 3 dana. Zakoniti me doma šopal čokoladom za kuhanje i nacejal indijskim čajem pa sam sad dobro.
I vratila sam se na posel puna elana, nemrem verovat, već sam mislila da za mene više nema nade, ono, motivacija zauvek izgubljena zbog monotonosti posla. Zakoniti me se zaželil pa je i doma sad idila. Pes me dočekal u ekstazi od sreće. Ma kaj da vam velim, trebate nekam otić i onda je nekak sve bolje kad se vratiš, makar i na kratko!
do skorog postanja, ljubi vas armanina
Post je objavljen 04.07.2006. u 14:32 sati.